Finansije i Osiguranje - Srbija

Olakšice za kredite

Svaki deseti građanin kasni sa otplatom kredita. Banke spremne da primene olakšice za refinansiranje dugova. Narednih nedelja očekuje se oko 100.000 zahteva za refinansiranje.

Prošlo je više od mesec dana od kako je Vlada Srbije predložila kreditne olakšice za građane. Za sada banke uglavnom prikupljaju zehteve, pa se prava navala reprogramiranja problematičnih kredita očekuje za mesec dana.

U Srbiji, od milion i dvesta hiljada kredita, svaki deseti se ne otplaćuje redovno. Zato narednih nedelja banke očekuju bar 100.000 zahteva za refinansiranje.

Vlada Srbije je propisala uslove za reprogram, pa je maksimalni grejs period 24 meseca s tim da se i rok korišćenja kredita produžava za toliko.

Tokom perioda mirovanja korisnik plaća samo kamatu, osim onih koji su ne svojom voljom ostali bez posla. Pravo na reprogram imaju svi korisnici kredita, ali će se zahtevi procenjivati ponaosob.

"Iako su imali ratu od 5.000 dinara prošle godine, u  rata je ista. Međutim, zbog rasta dodatnih troškova koje moraju da pokrivaju, jednostavno nije isto vraćati taj dug u uslovima koji su vladali prošle i ove godine", rekao je Miroslav Rebić, direktor u "Sosiete ženeral" banci.

Visinu kredita najviše ograničavaju niske zarade i zato banke pri odobravanju olakšica uvažavaju i dodatne prihode.

"To je prihod koji može biti dokumentovan, na primer, alimentacija ili neki prihod od države po pitnju nekog dodatka, ima ih više vrsta", rekao je Zoran Stojaković, direktor mreže "Alfa banke".

Papirologija zapošljava bankare

Bez obzira što je za refinanisranje kredita za građane potrebno da prilože svega nekoliko potvrda za banke će to biti posao i tone i tone papira koje će stajati iza toga. Međutim, banke se ne žale jer je prošle godine zbog manjka posla iz bankarskog sektora otpušteno 1.000 ljudi.

"Ukoliko je ono što je preostalo nakon reprograma ili zaduženja dovoljno za neko novo zaduživanje, nema nikakvog razloga da banka ne odobri takvim klijentima dodatni kredit", rekao je Vladimir Čupić, direktor "Hipo alpe adrija banke".

Ekonomisti savetuju svakoga da dobro razmisli pre nego što se odluči za refinansiranje, posebno sada kada su osnovna kamata i inflacija na najvišem nivou. Guverner očekuje pad tih stopa do kraja godine s time i bankarskih marži.

"Bankarski sektor spreman je da se ponaša kao društveno odgovoran sektor i da podeli teret krize sa stanovništvom što može da se oceni kao pozitivno. Naravno, glavno je pitanje za državu i za grđane šta će se deseti posle dve godine", rekao je Vladimir Krulj, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Banke su prošle godine ostvarile neto dobit od oko 240 miliona evra, što pokazuje da su u najmanjoj krizi. Kako privreda i građani zapadaju u teškoće, banke se okreću kreditiranju države kroz hartije od vrednosti.